Zivot nije lak. Nikome, pa ni tebi.

Svi mi imamo dobre i  manje dobre i manje lepe trenutke. Trenutke tokom kojih nam deluje da je ceo svet stao. Da nema smisla da se budimo narednog jutra. Da nema smisla da uopste   zivimo i to je cinjenica. Ali, znate sta? Bas onda kada je najteze bas tada treba da budemo jaki i da se borimo jer to i jeste smisa  zivota. Lako je reci odustajem. Lako je predati se. Poenta je i tesko je biti borac  i naci snage da  istrajes onda  kada ti je najteze. U tome je  stvar.  

Ume  nekada da  zaboli. Da zaboli toliko jako da ti se ucini da je sve izgubilo svoj smisao ali u tome i jeste poenta. Da shvatimo da nekada boli  jer moramo da prodjemo kroz bol i tugu da bi smo dosli     do srece. Sve se zapravo i odvija u tome. Da shvatimo da zivot nije lak ali da za sve na svetu postoji pocetak i kraj   i da sve na svetu pocne i zavrsi se.  Naucimo da cenimo ono sto imamo tek onda kada  patimo  i kada  izgubimo  ono sto smo imali.  Kada shvatimo koliko smo bili srecni  i koliko smo bili slepi…

Pridruži se u našu GRUPU i prati nas svaki dan! KLIKNI >>> OVDE <<<

Sreca je prolazila kraj nas a mi je nismo videli. Bila nam je pred ocima a nismo je cenili.  Imali smo kraj sebe neke ljude za koje smo znali da nas vole a mislili smo da ce vecito da trpe nase greske. Mislili smo da ce vecito da razumeju to sto nemamo vremena za njih. I  to je bilo ono gde smo najvise pogresili i ono sto nas je najskuplje kostalo. Sve u zivotu prodje kad tad. Ali stvar je u tome sto    je  generalno problem svih nas sto ne znamo da cuvamo ono sto imamo pa se onda kajemo kada to  izgubimo.  I to je to..

A zivot kao  zivot, sve dodje i prodje. Ne vidimo da prolazi kraj nas. Da nam mili pred ocima.

Ne umemo da uzivamo u trenutku jer vecito jurimo negde. Da nam je samo jos ovo ili ono, jos da postignemo ovo, jos da    kupimo ono, i uvek tako.   A zivot   prolazi i dani se nizu i tek onda kada ugledamo prve sede i prve bore u svojim ocima shvatimo… Shvatimo koliko  smo zapravo propustili.

Koliko smo na neki  nacin bili slepi, nezahvalni jer nismo cuvali ono sto smo imali.

Jer nismo uzivali u lepim stvarima i jos lepsim  trenucima sa onima koje smo voleli jer smo uvek mislili da imamo jos vremena. Nismo ga imali i to je problem. Mnogi od nas  pozele  da   nekada vrate vreme a nekada i ljude iz zivota. Ljude koji nam zafale ali koji su odavno jos nasli svoje mesto pod Suncem.   Zivot je previse kratak,a  mi se ponasamo kao da cemo ziveti vekovima.

Da uvek mozemo jos nesto i jos nesto a nista nije  tako lako i nista nije onako kako se cini. Zivot je cudo od Boga nam dato i kakva steta sto ne znamo da  od njega uzmemo najbolje sto mozemo.